Читать «Град и звезде» онлайн - страница 4

Двадесет година. Још се сећао првог тренутка и првих речи које је зачуо:

„Добро дошао, Алвине. Ја сам Еристон; додељен сам ти као отац. Ово је Етанија, твоја мајка.“

Саме речи ништа му нису говориле, али његов ум их је забележио беспрекорном тачношћу.

Такође се сећао како је погледао у своје тело; сада је био виши за који центиметар, али готово да се уопште није променио од часа свог рођења. Дошао је на овај свет готово потпуно одрастао, и сем у погледу висине остао би у длаку исти све до тренутка када буде требало да га напусти, хиљаду година касније. Пре овог првог сећања није постојало ништа. Једнога дана ће се, можда, то ништавило вратити, али и сама помисао на то била је одвећ далека, да би на било који начин узнемирила његова осећања.

Поново је управио свој ум ка тајни властитог рођења. Алвину није изгледало необично да су га, у неком датом тренутку времена, створиле силе и енергије које су материјализовале све остале предмете његовог свакодневног живота. Не, тајна није била у томе. Загонетка коју он сам није био у стању да разреши и коју му нико никада не би објаснио односила се на његову јединственост.

Јединствен. Била је то чудна, тужна реч — баш као што је чудно и тужно то бити. Када му је она била приписивана — што је он често чуо када нико није подозревао да прислушкује — обично је била изговорена злослутним гласом у коме се крила претња не само по његову властиту срећу.

Његови родитељи, његови старатељи, сви које је познавао покушали су да га заштите од истине у настојању да сачувају безбрижност његовог дугог детињства. Ово скривање ће, међутим, ускоро бити окончано; кроз неколико дана он ће постати пунолетни глађанин Диаспара и ништа што он буде желео да сазна неће моћи да му буде ускраћено.

Зашто се, на пример, није уклапао у саге? Од много хиљада видова рекреације у граду, ова је уживала највећу популарност. Када уђете у сагу, нисте само обичан пасивни посматрач, као у примитивним подухватима древних времена које је Алвин понекад предузимао. Место тога, ви сте активан судеоник и располажете — или изгледа да располажете — слободном вољом. Збивања и призоре који представљају сирову грађу ваших пустоловина можда су унапред припремили неки заборављени уметници, али подручје је довољно пострано да допусти непрегледно мноштво варијација. Можете да одете у те утварне светове са својим пријатељима, у потрази за узбуђењима којих није било у Диаспару — а докле год би сан трајао, он се никакко није могао разликовати од стварности. У ствари, ко је могао бити сигуран да и сам Диаспар не представља један такав сан.

Било је немогуће исцрпети све саге које су стваране и бележене од тренутка оснивања града.

Оне су укључивале сва осећања и садржале бескрајно разноврсне преливе. Саге које су, на пример, биле особито популарне међу омладином, односиле су се на једноставна драмска збивања пуна пустоловина и открића. Друге су представљале истраживања психолошких стања, док су неке, опет, биле везане за логичка и математичка вежбања, што је пружало најтананија уживања умовима склоним дубоком размишљању.