Читать «Град и звезде» онлайн - страница 27

Етанијина занимања била су више естетке природе. Она је замишљала и правила, уз помоћ организера материје, тродимензионалне плетенасте творевине тако задивљујуће сложености да су одиста представљале крајње замршене тополошке проблеме. Њена дела могла су се видети свуда по Диаспару, а било је и таквих која су стајала утеловљена у подовима великих кореографских дворана, где су се користила као потке за поставке нове балетске уметности или као играчки мотиви.

Оваква бављења могла су изгледати јалова онима који нису располагали са довољно продуховљености којом би просудили њихове тананости. Али у Диаспару није било никога ко није разумео понешто од онога што су Еристон и Етанија покушавали да остваре, и ко и сам није имао неко слично интересовање.

Атлетика и разни спортови, укључујући ту и многе који су се могли упражњавати само контролом силе теже, чинили су пријатним првих неколико векова младости. Што се пустоловина и вежбања маште тиче, саге су нудиле све што се могло пожелети. Оне су представљале неизбежан завршни производ настојања да се створи савршена опсена стварности — настојања које је почело када су људи по први пут репродуковали покретне слике и снимили звук, а затим употребили ове технике да би опатворили призоре из стварног или замишљеног живота. У сагама, све опсене биле су беспрекорне, пошто су сви утисци чула потицали непосредно из мозга, док су ометајући подражаји бивали одстрањивани. Учесник посматрач остајао је потпуно одсечен од стварности докле год је пустоловима трајала, било је то као да је живео у сну, а ипак веровао да је будан.

У свету поретка и постојаности, који се у својим главним одликама није мењао милијарду година, можда није било изненађујуће установити замашно интересовање за игре на срећу.

Људски род је одувек био опчињен тајнама окретања коцкица, распореда карата у шпилу, кружења куглице на рулету. На својим најнижим нивоима, ово интересовање имало је у залеђу пуку похлепу; таквом једном осећању није, међутим, било места у свету где је свако могао да поседује оно што му је с разлогом било потребно. Када је ова побуда отпала, остала је само чистоинтелектуална опчињеност случајем, која је заводљиво мамила и најумније духове.

Машине које су се понашале потпуно насумично и збивања чији се исход никако није могао предвидети, ма са колико се информација располагало, пружали су подједнака и изванредна уживања како философима, тако и коцкарима.

Коначно, свим људима су стајали на располагању још и спојени светови љубави и уметности.

Спојени, зато што љубав без уметности представља само пуко утаживање жеље, а у уметности се не може уживати уколико јој се не приђе с љубављу.