Читать «Песме далеке Земље» онлайн - страница 2
Артур Кларк
Први део: ТАЛАСА
1. ОБАЛА КОД ТАРНЕ
Још пре но што је бродић прошао кроз спруд Мириса је разабрала да је Брант љут. Напето држање његовог тела док је стајао за кормилом — сама чињеница да тај завршни део пловидбе није препустио вештим Кумаровим рукама — показивало је да га је нешто разједило.
Изишла је из сенке испод палми и лагано кренула ка обали, док јој је влажни песак приањао за стопала. Када је стигла до ивице воде, Кумар је већ набирао једро. Млађи брат — који је сада био висок готово као она и веома мишићав — весело јој махну. Колико је само пута пожелела да и Брант има Кумарову ведру, доброћудну нарав, коју као да никаква криза никада није успела да поремети…
Брант није сачекао да прамац бродића удари у песак, већ је скочио у воду док му је сезала још до појаса и, срдито прскајући, пошао ка њој. Носио је неку извијену металну масу, обмотану искиданом жицом, коју пружи девојци да је погледа.
„Види!” узвикну он. „Поново су то учинили!”
Он слободном руком махну према северном обзорју.
„Овога пута им неће допустити да се само тако извуку! А градоначелница може рећи шта јој драго!”
Мириса се помери у страну док је мали катамаран, сличан каквој праисконској морској немани која први пут хрли на копно, стао да лагано излази на обалу на спољњим ваљцима који су се тромо окретали. Чим се бродић нашао изнад линије до које је сезала плима, Кумар искључи мотор и искочи напоље, придруживши се свом капетану који се и даље пушио од беса.
„Непрекидно говорим Бранту”, рече он, „да је посреди само несрећни случај — изазван можда вучењем сидра. Уосталом, због чега би Северци учинили тако нешто хотимице?”
„Ја ћу ти рећи због чега”, узврати Брант. „Због тога што су сувише лењи да се сами баве технологијом. Због тога што се боје да ћемо уловити премного риба. Због тога…”
У магновењу Брант разабра како му се сабеседник смејуљи и хитну сплет искиданих жица ка њему. Кумар га ухвати без напора.
„У сваком случају, чак и да посреди јесте несрећни случај, не би требало да се овде укотвљују. Подручје је јасно обележено на карти: ЗАБРАЊЕН ПРИСТУП — ИСТРАЖИВАЧКИ ПРОЈЕКАТ. Због тога ћу ипак уложити протест.”
Бранту се већ повратило ведро расположење; чак су и најсиловитији напади срџбе код њега ретко трајали дуже од неколико минута. Да би га подстакла у том расположењу, Мириса стаде да му превлачи прстима низ леђа и обрати му се својим најумилнијим гласом.
„Јесте ли уловили неки добар комад?”
„Разуме се да нисмо”, узврати Кумар. „Њега занима једино да лови статистику — килограми по киловатима — и сличне глупости. Срећом, ја сам понео штап. Имаћемо туњевину за вечеру.”
