Читать «Песме далеке Земље» онлайн - страница 124
Артур Кларк
Често смо разговарали о теби, Евелин. Изгледало јој је чудновато да мушкарац може да воли само једну жену читавог живота, па чак и да не потражи другу пошто њу изгуби. Једном сам је мало задиркивао, рекавши да је верност готово подједнако страна Ласанцима као и љубомора; она је узвратила да су само добили тиме што су им оба ова својства постала страна.
Зову ме; шатл чека. Сада морам заувек рећи збогом Таласи. А и твоја слика почиње да бледи. Иако умем другима да дајем савете, можда сам се предуго држао властите туге, а она више не служи сећању на тебе.
Таласа ми је помогла да се излечим. Сада могу да се веселим томе што сам те познавао, а не више да тугујем што сам те изгубио.
Испуњава ме необичан спокој. Први пут ми се чини да уистину разумем замисао мог старог пријатеља будисте о Равнодушности — чак и о Нирвани…
А ако се не будем пробудио на Сегану Два, шта се може. Мој посао овде је обављен и сасвим сам тиме задовољан.
55. ОДЛАЗАК
Тримаран је стигао до руба засада морског корова непосредно пред поноћ и Брант баци сидро које зарони до дубине од тридесет метара. Почеће да спушта шпијунке у зору, док буде постављана ограда између Шкорпвила и Јужног Острва. Пошто то буде обављено, моћи ће да се региструју сви доласци и одласци. Ако шкорпови пронађу неку шпијунку и понесу је у своје станиште као трофеј, утолико боље. Она ће наставити да ради, опскрбљујући их несумњиво још кориснијим информацијама него на отвореном мору.
Сада више није имао шта да ради до да лежи у барци која се лагано љуљала и да слуша лаку музику коју је емитовао Радио-Тарна, вечерас необичајено пригушено. С времена на време уследила би каква објава, порука добре воље или песма у част посетилаца. Мало је људи, на оба острва, спавало ове ноћи; Мириса се зачас запита о чему размишљају Овен Флечер и његови другови изгнаници, остављени на једном страном свету где ће остати до краја живота. Последњи пут када их је видела у некој телевизијској емисији са Северног Острва, уопште нису изгледали несрећни и ведро су расправљали о локалним пословним погодностима.
Брант је био тако тих да би помислила да је заспао да је он на уобичајени начин није чврсто држао за шаку док су лежали једно поред другог, гледајући у звезде. Променио се — можда још више него она. Био је мање нестрпљив, увиђавнији. Што је било најважније, већ је прихватио дете речима чија јој је благост измамила сузе. „Имаће два оца.”
Радио-Тарна сада је отпочео завршно и сасвим сувишно одбројавање пре полетања — прво које се чуло на Таласи, ако се не рачунају историјски снимци из прошлости. Да ли ћемо уопште нешто видети, упита се Мириса? Магелан се налази са друге стране света, почивајући тачно поврх средине океанске полулопте. Раздваја нас целокупна дебљина планете…
„…Нула…” рече Радио-Тарна — али је истог трена пригуши грмљавина беле буке. Брант посегну према дугмету за појачање звука и само што га је искључио када се небо проломи.