Читать «Град и звезде» онлайн - страница 32

Није открио никакав други излаз, иако је испитао хиљаду ходника и десет хиљада празних просторија. Сва здања налазила су се у савршеном и беспрекорном стању, што су житељи Диаспара прихватали као израз нормалног поретка ствари, Алвин је понекад сретао роботе, који су очигледно вршили надзорни обилазак, и увек је искоришћавао прилику да нешто запита машине.

То, међутим, није урађало плодом, пошто роботи са којима се сусретао нису били програмирани да одговарају на људски говор или мисли. Иако су били свесни његовог присуства, пошто су се љубазно склањали у страну да би га пропустили да прође, одбијали су да заподену разговор.

Догађало се да Алвин по читавих неколико дана не наиђе ни на једног човека. Када би огладнео, он је одлазио у неки од апартмана предвиђених за боравак и наручивао оброке.

Чудесне машине, на чије је постојање уопште он веома ретко помишљао, повратиле би се у живот после сна дугог еонима. Схеме које су биле ускладиштене у њиховим памћењима затитрале би на рубу стварности, устројавајући и управљајући материју која им је стајала под контролом. И тако, оброк кога је неки врхунски кулинар зготовио пре сто милиона година поново би био призван у постојање да би пружио сласт чулу укуса или само да би утажио глад новог сладокусца.

Самотност овог пустог света — празне опне која обавија живо срце града — није Алвина испуњавала малодушношћу. Он је био навикао на усамљеност чак и када се налазио међу онима које је називао пријатељима. Страсна преданост истраживању, на које је трошио сву снагу и усредсређивао свако занимање, учинила је да на тренутак сметне с ума тајну свог порекла и особеност која га је раздвајала од осталих житеља.

Истражио је мање од стотог дела ивица града, када је схватио да тиме само губи време. Ова одлука није проистекла из нестрпљивости, већ је до ње дошао здравим разумом. Уколико се покаже потребним, он је био спреман да се врати и да заврши започети посао, чак и по цену да на то утроши остатак живота. До сада је, међутим, довољно видео, да би му било јасно како, ако и постоји излаз из Диаспара, њега уопште неће бити тако лако наћи. Могао је да страћи столећа у јаловом трагању, уколико се не обрати за помоћ мудријим од себе.

Јесерак му је с извесним жаљењем рекао да он не зна ни за какав пут који би водио из Диаспара и да сумња да тако нешто уопште постоји. Информационе машине пребирале су, када им је Алвин поставио исто питање, по свом готово неизмерном памћењу, али узалуд. Оне су могле да му кажу сваку појединсот из историје града од тренутка када су догађаји почели да се бележе — од часа када су се окончала заувек скривена Рана Времена. Али нису биле у стању да одговоре на Алвиново једноставно питање — или их је можда нека виша сила спречавала у томе.

Морао је, дакле, поново да се види са Кедроном.