Читать «Град и звезде» онлайн - страница 145

Завладала је кратка тишина после овог иступа и Хилвар је одахнуо са помало сметеним изразом лица. Било је уочљиво да је напетост попустила у Већници, као да се неки тмурни облак подигао са духова присутних. Разуме се, Председник није извршио своју дужност и прекорио Хилвара због овог упада.

Док је слушао расправу, Алвин је уочио да у Већу постоје три врсте мишљења. Конзервативци, који су били у мањини, још су гајили наду да часовник може да крене уназад и да се некако поново може успоставити стари поредак. Против сваке здраве памети, они су се уздали да је могуће убедити Диаспар и Лис да поново забораве једно на друго.

Прогресивисти су такође имали малобројне заговрнике; чињеница да их је уопште било у Већу пријатно је изненадила Алвина. Они нису баш поздрављали инвазију спољног света, али су били одлучни да је што боље искористе. Појединци су ишли тако далеко да су тврдили како је можда могуће провалити психолошке баријере које су тако дуго држале Диаспар запретен знатно боље од било којих физичких.

Већина Већа, ваљано одражавајући опште расположење града, изабрала је став позорног опреза у ишчекивању новог устројства будућности. Схватили су да је још немогуће израдити генерални план, нити покушати спровођење одређене политике, све док олуја не прође.

Јесерак се придружио Алвину и Хилвару када је заседање завршено. Изгледало је да се променио од њиховог последњег сусрета — и последњег растанка — у Лорановој Кули, под којом се пружала пустиња. Овакву промену Алвин није очекивао, премда ће се са њом све чешће сусретати у потоњим данима.

Јесерак је изгледао млађи, као да су пламенови живота нашли свеже гориво и светлије запламсали у његовим жилама. Без обзира на старост, он је спадао међу оне који су били у стању да прихвате изазов што га је Алвин бацио у лице Диаспару.

„Имам неке новости за тебе, Алвине“, рече он. „Мислим да познајеш сенатора Герана.“

Алвин је кратко пребирао по памћењу, а онда се присетио.

„Свакако, он је био један од првих људи које сам срео у Лису. Није ли он члан њиховог изасланства?“

„Јесте; добро смо упознали један другога. Он је изврстан човек и разуме се у људски ум знатно више него што сам веровао да је уопште могуће, премда тврди да је према мерилима Лиса тек почетник. За време свог боравка овде започео је један пројекат који ће се теби особито допасти. Решио је да испита природу принуде која нас везује за град и верује да ће, када једном установи како нам је наметнута, моћи да је отклони. Већ двадесетак нас сарађује са њим.“

„Јеси ли и ти један од њих?“

„Јесам“, узврати Јесерак са изразом који је био веома близак постиђености; Алвин то никада раније није видео код њега, нити ће икада више видети: „Није лако, а свакако не пријатно, али је веома подстицајно.“

„Којим се поступком служи Геран?“

„Ради помоћу сага. Саздао их је читав низ, а сада проучава наше реакције док их проживљамо. Ни у сну не бих помислио да ћу се под старе дане поново вратити дечјим разонодама!“