Читать «Песме далеке Земље» онлайн - страница 9

Кроз десет минута стићи ће на место Првог Спуштања и почетак своје историје. Шта их је тамо чекало? Само је једна ствар била извесна: посетилац се управљао према фару древног сејачког брода, који је и даље радио. Знао је где му ваља тражити, тако да је морао потицати са неке друге људске колоније у овом сектору свемира.

Са друге стране — Бранту изненада сину једна узнемирујућа помисао. Било ко — било шта — могао је да открије тај фар, који је целој васељени обзнањивао да је Интелигенција једном прошла овим путем. Присетио се да је пре неколико година постојао покрет да се искључи ово емитовање, с образложењем да не служи никаквој корисној сврси, а могло је само да штети. Предлог је одбачен сасвим малом већином гласова, из разлога који су пре били сентиментални и емоционални него логични. Таласа је ускоро могла да зажали због те одлуке, али свакако је било прекасно да се било шта око тога предузме.

Нагнувши се са задњег седишта, већник Симонс се пригушеним гласом обрати градоначелници.

„Хелга”, рече он — било је то први пут да Брант чује како градоначелницу ословљава по имену — „мислиш ли да ћемо и даље моћи да комуницирамо? Роботски језици развијају се веома брзо, знаш.”

Градоначелница Волдрон то није знала, али била је веома умешна у прикривању својог незнања.

„То нам је понајмањи проблем; сечакајмо да се прво појави. Бранте, да ли би могао да возиш мало спорије? Волела бих да тамо стигнем жива.”

Њихова тренутна брзина била је сасвим безбедна на овом познатом друму, али Брант је ипак послушно смањио на четрдесет кликова. Запитао се да ли то градоначелница покушава да одгоди сучељавање; на њој је лежала застрашујућа одговорност: требало је да се суочи са другом страном летелицом у историји планете. Цела Таласа нетремице ће је посматрати.

„Кракан!” оте се једном од путника на стражњем седишту. „Да ли је неко понео фотоапарат?”

„Прекасно је да бисмо се сада враћали по то”, узврати већник Симонс. „У сваком случају, биће обиље времена за фотографисање. Сумњам да ће узлетети одмах пошто се поздраве са нама!”

У гласу му се појавио известан призвук хистеричности, али Брант му није могао замерити на томе. Ко је могао да зна шта их чека с оне стране превоја наредног брда?

„Јавићу вам се чим будем имала нешто да известим, господине председниче.” Градоначелница Волдрон користила је радио у колима. Брант уопште није приметио позив, будући да се сасвим задубио у сањарење. Први пут у животу зажалио је што није мало више учио историју.

Разуме се, био је упућен у основне чињенице; свако дете на Таласи дознавало их је од малих ногу. Знао је како је, док су столећа тромо пролазила, дијагноза астронома постајала све извеснија, а предвиђени датум све прецизнији. Године 3600, плус или минус седамдесет пет година, Сунце ће постати нова. Не нарочито спектакуларна, додуше — али довољно велика…