Читать «Сербия в Великой войне 1914 – 1918 гг» онлайн - страница 257
Мира Радоевич
371
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 167–170; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт, стр. 32–34, 46.
372
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918, стр. 128–130.
373
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918, стр. 128–130; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт, стр. 33–34.
374
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 167–175; В. Стоjанчевић, Србиjа 1914–1918, стр. 128–130.
375
F. Šišić, nav. delo, str. 60–64; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт, стр. 34.
376
Zapisnici sa sednica Ministarskog saveta Kraljevine Srbije 1915–1918, str. 306–307; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 175–179; П. Опачић, Србиjа и Солунски фронт, стр. 35–36.
377
D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 175–179.
378
А. Митровић, Србиjа у Првом светском рату, стр. 306–321; D. Stanković, Nikola Pašić, saveznici i stvaranje Jugoslavije, str. 189–193; D. Janković, M. Mirković, nav. delo, str. 328–333; Д. Jанковић, Jугословенско питање и Крфска декларациjа 1917, Београд, 1967; Д. Jанковић, "Народна скупштина Србиjе за време Првог светског рата и питање њеног кворума", Анали Правног факултета у Београду, 14, 1966, стp. 327–358; М. Ж. Живановић, Пуковник Апис. Солунски процес 1917, Београд, 1955.
379
См.: Чедомил Митриновић, Милош Брашић, Jугословенске народне скупштине и сабори, Београд, 1937; Боро Маjданац, Народна скупштина Србиjе. Од обичаjне установе до савременог парламента 1804–2004, Београд, 2004, стр. 90–97.
380
Объединение югославянских эмигрантов, начавшееся во второй половине 1914 года, активизировалось в начале следующего года благодаря призывам сербского правительства и под влиянием известий о передаче восточного побережья Адриатического моря Италии. Основанный в Париже в апреле 1915 года Югославянский комитет впоследствии действовал во всех союзнических и нейтральных странах, особенно активно в Англии и Швейцарии. Его члены знакомили иностранную общественность с идеей объединения кожных славян, отстаивая их право на общее государство. Работу Комитета направляло и финансировало правительство Королевства Сербия. Желая быть как можно самостоятельнее, Комитет, между тем, существовал и на пожертвования, которые принимал от югославян из Южной и Северной Америки. Весь период войны, особенно после военного поражения сербской армии, он пытался во всем быть равноправным с сербским правительством. Помимо Анте Трумбича, председателя, заметными деятелями его были Франо Супило, Хинко Хинкович, Люба Леонтич, Иван Mештрович, Франц Поточняк, Никола Стоянович, Душан Василевич и другие. См.: Milada Paulova, Jugoslavenski odbor, Zagreb, 1925.