Читать «Шлецер и антиисторическое направление» онлайн - страница 34

Сергей Михайлович Соловьев

2

Нестор, III, 24: «Siehe da, die Wiege Deines alten grossen festen Reichs, Russischer Alexander! Es hat, wie alles Grosse in der Natur, klein angefangen» («Взгляни же: тут колыбель твоего древнего, великого и прочного царства, Российский Александр! Как все великое в природе, оно началось с малого». — Примеч. ред.) // Нестор. Russische Annalen in ihrer Slavischen Grunds-sprache… Th. I–V. Gottingen: Dieterch. 1802–1809.

3

Нестор, III, 33, 37, 40.

4

Нестор, III, 5, 6.

5

Там же, 26, 27. «Das grosste Drittel unsers Erdteils, der unwirtbare Nordost liche Norden diesseit der Ostsee bis zum Eismeer und Ural, dessen Dasein kein Grieche und Runner erfahren hatte, wohin noch kein Deutscher gedrungen war weil die Entfernung zu gross war. Siehe da bildete sich vor 1000 Jahren, durch Amalgamirung mehrer ganz verschiednen Horden, ein Volk, Russen genannt, das mit der Zeit Menschheit in Gegenden bringen sollte, die von dem Vater der Menschheit bis dahin vergessen zu sein schienen. Ein Zusammenfluss, eine Verkettung von Zufalligkeiten, leitete diese hohe Zwecke auf eine auffallende Weise. Menschen waren hier, vielleicht schon seit Jahrtausenden, aber nur wenige, sie wohnten auf einer ungeheuren Strecke Landes zerstreut, one Ver-bindung unter sich, die Verschiedenheit der Spracheu und Sitten erschwerte: und Menschheit ist doch nur das Werk de la population rassembiee, u. s. w.» («Целая треть нашей части света, негостеприимный Северо-Восток ее северного конца, простершийся от Балтийского моря до Ледовитого океана и Урала, о чьем существовании не было известно ни одному греку или римлянину и куда еще не проникал ни один немец, ибо слишком велика отдаленность! И вот, тысячу лет назад из слияния самых разных кочующих племен здесь образовался народ, названный русским, который должен был со временем заселить людьми те области, которые до тех пор казались позабытыми даже Отцом людей. Некое стечение и сцепление обстоятельств замечательным образом вело к этим людям. Люди обитали здесь уже, пожалуй, не одно тысячелетие, но их было совсем мало, они обитали на пространстве земли колоссальной протяженности, не имея между собой никакой связи, ибо ей мешало различие языков и нравов, а ведь человечество — это именно создание de la population rassembiee [собранного вместе населения] и т. д.». — Примеч. ред.).

6

Нестор, II, 282.

7

Нестор, III, 21, 22.

8

Русск. Беседа. 1856. Љ IV. Критика. С. 1 и сл.

9

С. г. г. и д. III, Љ 156 // Собрание государственных грамот и договоров, хранящихся в Государственной коллегии иностранных дел. Ч. 3. М., 1822 Љ 156.

10

Там же, Љ 159.

11

Русск. Бес. 1856. II. Критика. С. 45.

12

Русск. Бесед. 1856. Љ 2. Смесь. С. 103.

13

Русская беседа. 1857. Љ 1. Науки. С. 2 и след.

14

Русская беседа. 1857. I. Критика. С. 105.